Jednospratni objekat lociran je na regulacionoj liniji Štrosmajerove ulice i sastoji se od prizemlja, sprata, zasebnih podrumskih prostorija, kao i od tavanskog prostora.  Vreme gradnje objekta može se okvirno opredeliti u XVIII vek, pre svega na osnovu konstruktivnih rešenja, ali i arhitektonskih detalja poput kamenih okvira vrata i svodova u podrumu, kao i svodova u prizemnom delu objekta. Svakako, poput mnogih drugih objekata na prostoru Suburbiuma a posebno u Štrosmajerovoj ulici i ova jednospratnica približno pravougaone osnove, tokom vremena, prošla je kroz nekoliko adaptacija, odnosno razvojnih faza.

Prizemni deo je podrumom raščlanjen na dva nejednaka dela, što bi moglo upućivati na pretpostavku da se izvorno radilo zapravo o dva objekta. Nejednaka veličina i razmak između prozorskih otvora, na levoj odnosno na desnoj strani fasade, dodatno upućuju na takvu hipotezu za koju indicije pružaju i celokupna prostorna organizacija, konstruktivna rešenja objekta, kao i hodnik (prolaz) u prizemnom delu.

Nekada su u prizemlju bili smešteni lokali: levo od ulaza gostionica, a desno kolonijalna radnja. Na spratu se izvorno nalazio stambeni prostor. Hodnik u desnom (užem delu) objekta ima ravne tavanice i popločan je tesanim kamenom, dok je stepenište  koje vodi ka spratu, izrađeno od drveta sa sačuvanim rukohvatima izrađenim od kovanog gvožđa. U enterijeru su sačuvani i drugi autentični elementi načinjeni od kovanog gvožđa, poput rešetki i drugog. Levi (širi deo) objekta u prostorijama orijentisanim prema ulici, karakterišu krstasto zasvođene tavanice koje su podržane masovnim podeonim lucima. Ostatak prostorija, ima ravne tavanice. Na spratnom delu objekta, u podestu, podloga je autentična, od kamenih ploča velikog formata.

Krov objekta je visok, pokriven je sa biber crepom i delimično limom. Nad frontalnim delom je izveden na dve vode, dok je prema dvorištu nad desnim delom na jednu, a nad levim na dve vode. Objekat u suštini ima dva podruma sa zasvođenim tavanicama.

Fasada objekta je izvedena u stilu secesije i kao takva, ne predstavlja izvorno rešenje već datira sa početka XX veka. Ukras se sastoji uglavnom od geometrijskih elemenata jednostavne profilacije oko ulaza, prozora i tavanskih otvora, dok su ravne površine fasade ispresecane horizontalnim fugama. Zgrada ima upečatljivu zelenu boju fasade, malterisana je i načinjena od opeke. Fasadu takođe karakteriše horizontalni potkrovni, međuspratni, kao i kordonski venac iznad prozora na spratu. Prozorski otvori, kojih na spratnom delu ima ukupno osam a u prizemnom delu sedam, kao i mali ulaz, flanktirani su sa specifičnim ramovima koji ih odvajaju od ostatka fasadnog zida. Odnosno, izvedeni su u malterskoj plastici koja oponaša kamene kvadere uz dodatne dekorativne elemente načinjene takođe u formi malterske plastike. Ispod potkrovnog stepenastog venca nalazi se horizontalni niz malih pravougaonih tavanskih otvora prozora koji po vertikalnoj osi prate simetriju drugih prozorskih otvora na frontalnoj fasadi objekta.

Po širini parcele, nasuprot uličnog objekta skoro pravilne pravougaone osnove, nalazi se pomoćni prizemni objekat sa krovom izvedenim na jednu vodu, koji je u izuzetno lošem stanju, uostalom kao i dvorište, ali i sam enterijer glavnog, tj. uličnog objekta. Ipak, opšte posmatrano, unutrašnjost objekta a pre svega hodnici, stepenište, kao i podest na spratu, odlikuju se sa autentičnošću.

Ulične fasade objekta kao i krov, obnovljene su u okviru kompletne rekonstrukcije i revitalizacije Podgrađa, koja je otpočela 2017. godine pod ingirencijom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada a koja još uvek traje.