Informanti sa kojima je obavljen razgovor o ovoj temi (grupno ili individualno), istakli su kako je Beogradska ulica bila dugo pokrivena „malim žutim opekama“ i da je celo Podgrađe bilo popločano ili sa tim opekama ili kaldrmom. Prema sećanju jednog od njih „Kada bi pala kiša, to je bilo klizavo a i inače je bilo klizavo … Sećam se da mi je kod Male tvrđave, posle jedne od kiša neki magarac što je vuko neka kolica stao na nogu zato što se okliznuo, je..o m..mu sv…ju, ahahaha …“. Klizali su se tu i konji i ljudi i svi … Baš je bilo zeznuto kada je padala kiša“.
Sećajući se raznošenja sode, trojica informanata sa kojim je obavljen zajednički razgovor su se setili “čuvenog Srece sodara”, pri čemu se jedan od njih sa smehom prisetio “Taj Sreca kada dođe sa taljigama koje vuče konj sa sodom i kad stane. Konj mu odmah zaspi, ahahaha … To ti je ono, spava kao sodarski konj u praksi, ahahaha …”.
