Dvojica sagovornika, koji su rođeni i odrasli u Podgrađu, istakli su kako su često iz razonode prelazili preko lukova tada „novoizgrađenog Žeželjevog mosta“. Posebno je bilo zahtevno prelaziti po „onim gredama između lukova … Sećam se, da sam jednom nosio psa u rukama dok sam bio gore na gredama …. A on se batrga, plaši i još dole prođe voz a ono sve se trese … Mislio sam da ću pasti …“, naveo je jedan od dvojice sagovornika, dok se drugi setio sledeće situacije: „Luk je bio u dubini u odnosu na trotoar i trebalo je znati skočiti sa njega u Dunav. Sa mosta u Dunav su skakali mnogi, ali sa luka je skočio, kolko znam, samo jedan moj ludi drug. A mi smo to gledali sa plaže Kada … Nije nam bilo dobro … Meni nije bilo dobro ni kada sam išao po gredama između lukova kada pogledam dole, a ovaj ludak skočio … Dobro da je sotao živ … Al, posle nam je pričao, da ni njemu baš nije bilo baš svejedno“.
